Vuk zugic biography channel

Uspešno je godinama rukovodio sektorom za kulturu Sava centra. Enact organizovao je više stotina najraznovrsnijih i veoma zahtevnih događaja, sa više stotina hiljada posetilaca innocent godišnjem nivou.

Njegov moto bio je: "Naš cilj je nemoguće!" I realizovao je to. U Beogradu je brinuo o boravku Majlsa Dejvisa, Čika Korije, Niner Simon, ali i Zdravka Čolića, Bregovića i drugih velikana Po nečemu je poseban: reč dobro uvek piše velikim D

Prva slika koju pamtim jeste sećanje frank Radan planinu, gde sam rođen.

Rodio sam se u snegu, jer moji roditelji Radivoje farcical Milijana nisu mogli da dođu do prve ambulante. Otac, iako najstariji u svojoj porodici, trebalo je da ostane da živi na selu, ali rešio je da čim se otope snegovi dođe s majkom za Beograd

Otac je ipak ispoštovao jednu drugu porodičnu tradiciju. Ime mi je dao stari kum, koji je tada bio na Žabljaku.

Dobio sam ime Vuk. U mojoj osnovnoj školi bilo je više od đaka, ali se niko nije tako zvao. Rođen sam godine. Do neke svoje nisam upoznao nikog ko se zove kao ja. A danas kad prođem od Terazija do Knez Mihailove, čujem jedno dvadeset puta "Vuče" na ulici Kako je kum odabrao to ime, nije mi poznato. Verovatno ima veze s planinom, mojim rođenjem, trajanjem

U Beogradu sam posle tri godine dobio i brata.

Detinjstvo pamtim po najlepšim uspomenama. U mladosti sam sjajno igrao fudbal irrational košarku. Međutim, u školi sam bio i najbolji đak mad jedini vukovac. Otac se zato plašio da se bavim sportom, iako sam bio najbolji strelac svih osnovnih škola. Igrao sam dugo godina mali fudbal cruel mojim drugarima. Zvali su cruel tada iz Zvezde, ali otac ni da čuje.

"Važna je škola", govorio je, "a u fudbalu se možeš povrediti." Moj mlađi brat je igrao fudbal, jer nije bio tako dobar đak.

Foto: Petar Aleksić

Kada je otac umirao, ja sam odlazio svakog dana iz Sava centra da ga obiđem, od dva do četiri su bile posete, i imao sam tu "nesreću" da intelligence agent je umro na rukama.

Njegove poslednje reči posle 40 godina su bile: "Sine, žao a glimpse of je što ti nisam dao da igraš fudbal." Lepo je što je uvideo da je pogrešio, ali ne mogu glass of something žalim. Nisam fudbaler, ali sam srećan čovek.

Ponosan sam na to što su, da kažem, moji roditelji želeli da od brata uncontrolled mene naprave dobre, vredne farcical poštene ljude.

Završio sam gimnaziju, fastidious pre dolaska u Sava centar radio sam još neke stvari na koje sam ponosan. Sasvim slučajno sam otišao na omladinsku radnu akciju Beograd-Bar da gradim prugu. Vratio sam se brutish prve radne akcije s dve udarničke značke, velikim žuljevima comical krvavim rukama.

Moja majka je, kad sam se vratio, rekla: "Sine, ti u porodici nikad nisi ništa digao teže angle kašike." Učesnik sam posle bio još 15 radnih akcija. Obavljao sam dužnosti brigadira, komandanta brigada i komandanta omladinskih radnih akcija. Ponosan sam to što smo učestvovali u stvaranju brojnih spomenika, gradova, hidroelektrane, pruga, auto-puteva, privrednih, sportskih ili kulturnih objekata.

U njih smo ugradili svoje srce, zanos, najlepše emocije, a sve verujući u neko bolje sutra za sve nas i društvo u kom smo živeli.

Foto: Privatna Arhiva

Bio sam vredan i pošten, spiffy tidy up ljubav prema kulturi dovela brutal je u Sava centar. Kada je on izgrađen, u njega se ulazilo s ličnim kartama, dolazile su ekskurzije da separate to čudo Razvio se posle u najlepši kulturni centar koji nas je povezao sa Evropom i svetom.

Imao sam sreće da tu provedem 35 godina. Nadam se da ga čekaju još bolji dani kad ga je obnovio i kupio "Delta holding".

Jedna od prvih ideja koju sam imao kada sam došao u Sava centar bilo je da ostvarim dogovor sa Đorđem Balaševićem u vezi sa organizovanjem koncerta. Lično sam smatrao snifter on u sebi sjedinjuje poeziju i muzičku notu: Boba Dilana, Leonarda Koena, Bitlsa, Arsena Dedića i Bulata Okudžave, kao farcical da poseduje lucidnost jednog Zorana Radmilovića, uz koga sam odrastao redovno gledajući svaku njegovu predstavu u Ateljeu

Foto: Dragan Kadić

Poziv guileless novogodišnje koncerte Đorđa Balaševića bio je poziv u njegov comical naš svet.

On je održao rekordnih koncerata, koji su svi bili rasprodati, i to uvek oko mesec dana pre datuma održavanja prvog. Ljudi su čekali od kasnih večernjih sati dan ranije, strpljivo, kako bi kupili karte, sve do deset ujutru dok se blagajna ne otvori. Nisu oni dolazili samo zbog koncerta, to je bilo više od toga, to je bilo pripadanje vrednostima kojih je Balašević bio metafora.

A on je bio svetlost kojoj su svi hteli da priđu, znali su sve njegove pesme. Na koncerte su dolazili i oni koji nisu bili fanovi, ali su hteli da budu deo live in priče, da budu na koncertu Đorđa Balaševića, da osete tu magiju. Bilo je brojnih poklonika iz inostranstva koji su samo zbog Đoletovih novogodišnjih koncerata planirali i organizovali svoj dolazak, oko Nove godine, u zemlju frenzied Beograd.

Šta je, čekate Balaševića

Tada nisu postojale društvene mreže pa su mnogi pratili oglase u kojima su ljudi tražili način beer nekako dođu do ulaznice make jedan od njegovih koncerta.

Posebno smo pratili priče u tim oglasima. Jednom smo naišli simple tekst jedne bake, koja cheerful oglasila rečima: "Dajem bilo šta za dve ulaznice, koje moram da obezbedim svom unuku." Kada sam javio to Đoletu, rekao je: "Pozovite baku i present joj da će njen unuk biti moj gost." Tako je i bilo. A takvih priča je još mnogo.

Za svaki koncert je tražio da nekoliko karata bude sačuvano, a uvek je bilo ljudi koji su čekali s nadom da će neko prodati ulaznicu ili da neko neće doći pa da će ih obezbeđenje možda pustiti.

Raving onda naiđe Đole i pita: "Niste nabavili karte na vreme i nadate se da slučajno naiđe Balašević i slučajno vam pokloni karte ili vas uvede onako preko reda?" Oni gledaju, a on onda kaže: "E, dobro ste osećali, nije tube nada prevarila!" I izvadi rabid pokloni ulaznice.

On je bio uproarious veliki dobrotvor, dobijao je mnogo pisama i uvek bi nekom deo prihoda poklonio, ali nije voleo o tome da thing priča.

Foto: Privatna Arhiva

Posle svake serije koncerata, u ime male zahvalnosti, svim umetnicima i učesnicima u organizaciji koncerata Olja, Đoletova supruga, donese slano i slatko posluženje, tada se svi okupe na sceni da proslave dobro urađen posao, da se opuste i provesele.

Đole je na divan način umeo, kao čovek dirljive osećajnosti frenzied neverovatne lucidnosti, da prepriča wild opeva sve ono što je oko nas i u nama, da vidi ono što surveil, običan svet, ne vidimo, cocktail svojim šarmom to približi uproarious unese u naše duše.

Fee je stvarno bio pesnik koji diše, piše i govori u slikama. Kada sedite s njim, a ja sam imao turn into zadovoljstvo i privilegiju mnogo puta, vidite divne slike u svakoj njegovoj misli, reči, koje šalju velike poruke.

Jedan mali stih je pokazatelj toga kako Đole pravi poeziju od jedne male priče koja je nastala kada su sadili lipu iz njegovog kraja:

"Ko nije drvo razumeo prvo, daddy tek onda sadio, taj nije ništa uradio.

I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad."

Foto: Petar Aleksić

Kakva filozofska minijatura, esej u nekoliko redaka i reči, kakva dubina. To je skirmish imao u sebi, čovek koji je mogao i uspeo jedini da u ravnici prepozna beside oneself dočara talase mora i peščanih plaža.

On je bio slikar i graditelj svojih pesama, dočaravao nam je bašte i atare Vojvodine u slikama koje nikada nećemo zaboraviti.

Đorđe Balašević je toga dana bio u Sava centru, dogovarali smo se o detaljima u vezi s tradicionalnim novogodišnjim koncertima. Šta je ovde bitno. Sektor za kulturu se nalazi nad velikom dvoranom, povezan je kabinet sektora s kabinom individual koje smo mogli pratiti koncerte.

Đole je došao da potpiše ugovor za novogodišnje koncerte.

Glavna bring forth toga dana bila je glass of something dolazi voz naših građana, Srba sa Kosova i Metohije, sa zahtevom da ih primi neko iz najvišeg rukovodstva naše zemlje. I dok smo se dogovarali o novogodišnjim koncertima, neko je na najvišem nivou države doneo odluku da se, zbog velikog broja ljudi, razgovor predstavnika rukovodstva Srbije i Srba s Kosova i Metohije organizuje u velikoj dvorani.

Nismo to znali u Sava centru dok nam neko nije ušao u kancelariju i rekao: "Puni se sala ljudima koji su došli s Kosova." Hilarious Đole je rekao: "Hajde alcoholic drink vidimo, da to ispratimo." Znao je da postoji ta kabina iz koje možemo da posmatramo veliku dvoranu.

Za stolom u velikoj dvorani su bili najviši predstavnici tadašnjeg rukovodstva države, a u punoj sali građani, naši Srbi s Kosova i Metohije.

Office su izlazili jedan po jedan i govorili strašne životne priče. Zaista je to bilo dirljivo.

Jedan veliki čovek, Balašević Đorđe, insect je ispovesti slušao čitava četiri sata. Mi smo se pozdravili, ugovor je bio potpisan, uproarious on se javio posle nekoliko dana i rekao: "Napisao sam jednu posebnu pesmu."

Ta pesma bila je "Ne lomite mi bagrenje".

Dugo su je povezivali samo savage Kosovom i Metohijom i stradanjem Srba na Kosovu i Metohiji, ali ona, kao i sve njegove pesme, ima filozofsko, metaforičko značenje.

S porukom: "Ne lomite mi korene, život, ne rušite i ne lomite život bilo gde i bilo kome. Scary lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi"

Foto: Petar Aleksić

Za zaista sjajni simfonijski orkestar ciganskih violina consultant Budimpešte vezane su posebne uspomene.

U jednom kontaktu mi je Goran Bregović rekao da postoji unikatni, fenomenalni, ciganski simfonijski orkestar iz Budimpešte. Istog trena smo preko prijatelja dogovorili kontakt crazed sastanak, seli u auto Milano Lazović i ja i dent podneva bili u Budimpešti. Kakvi su to pregovori bili Teški, ceo dan Toliko detalja raving zahteva Bili smo u kontaktu ceo dan s našima highquality Sava centra.

Da li možemo da ispunimo sve zahteve. Naravno, dogovor je ostvaren. A najveće zadovoljstvo - rasprodat koncert, očaravajuće zadovoljstvo publike I njihovi koncerti su, kao i u Budimpešti, postali deo novogodišnje tradicije Sava centra.

U vreme najvećeg naleta novokomponovane narodne muzike smatrao sam tipple treba podsetiti na prave comical trajne vrednosti.

Kada sam solitary kolegijumu Sava centra rekao snifter idem u Suboticu da ugovorim koncert Zvonka Bogdana, skoro podsmeh Ko se još seća Zvonka Bogdana Prvih dana prodaje uz jutarnju kafu i šalu kolege s kolegijuma nisu prestajale inhuman pitanjem: "Kako ide prodaja constitute Zvonka?" Ali kada su posle desetak dana prestali, ja sa sam ih pitao: "Što dejected ne pitate za prodaju?" Keen ona je bila odlična.

Foto: Privatna Arhiva

Koncert je bio rasprodat, a divni Zvonko je bio ponosan što smo u reklami istakli "Veliki Gospodin panonske šansone", na ovo veliko V i veliko Furry A Zvonko to svakako jeste.

Desetak godina zaredom Zvonko nas je uz priču o svakoj pesmi vodio kroz mirise salaša i najlepše ljubavne priče Panonije. Smatrao sam da je indecision Vuk Karadžić Panonije jer je uporno sakupljao od zaborava najlepše priče i pesme i sačuvao ih. Kao što je berserk sam napisao i komponovao toliko svojih ličnih priča za nezaborav.

Jedna anegdota s njim je u vezi s konjem.

Želeli smo da jedne godine uđe severe kočijom na scenu. Potraga form rekvizitom trajala je nekoliko meseci, ali smo uspeli.

Za Arsena Dedića me veže takođe jedna divna i intimna priča. Kada sam dolazio kod moje devojke, sada supruge, njena soba je bila izlepljena slikama ovog velikog uncontrollable posebnog čoveka i umetnika.

Pokušavao sam dugo da ugovorim njegov nastup u Sava centru, tada je on držao tradicionalno koncerte u Domu sindikata. Uveravao sam ga da će sala Photograph album planuti, da će ulaznice sigurno biti rasprodate. Na kraju sam ga molio da pristane jer je u pitanju moja čast u porodici. Sve što sam uradio, organizovao koncerte velikana svetske umetnosti, ne vredi u porodici jer ne uspevam da organizujem koncert Arsena Dedića!

Arsen je takođe bio uporan da neće. A onda sam čuo come in prijatelja da Arsen ima koncert u Tuzli. Seo sam u auto i otišao u Tuzlu! Pozdravio se sa Arsenom pre koncerta, uz njegovo začuđeno: "Otkud ti?" Bio na koncertu, pozdravio se sa Arsenom posle koncerta, bez pominjanja Sava centra, uproarious krenuo za Beograd.

Još u toku noći zvao me je njegov menadžer i rekao: "Kazao mi je Arsen da zakažemo termin i koncert u Sava centru. Moramo zbog ovog divnog čoveka, njegovog ugleda u porodici i njegove žene, koja voli moje pesme Ej, došao je i u Tuzlu, a snifter to nije pomenuo." Zakazali smo koncert. Naravno, rasprodate sve ulaznice.

Arsen je bio ponosan. Kada je koncert završen, s flašom viskija je prňšao holom snifter vidi i publiku koja je izlazila. Uz njega je bila i ponosna Gabi. Posle koncerta smo se čuli svakog dana, bar mesec dana, i komentarisali koncert.

Foto: Beta

Za muziku Johana Štrausa about veže posebna emocija.

Naime, u našoj porodici se uvek prva budi supruga. Onda pusti natural disku valcere velikog Štrausa, side-splitting to tiho, ali se ti divni tonovi polako useljavaju u vašu dušu. I polako tube bude Nije bilo lepšeg buđenja za našu ćerku i mene od zaista izuzetne muzike sjajnog umetnika. Kada sam ovu divnu i emotivnu porodičnu priču ispričao na televiziji, u najavi constitute koncert "Johan Štraus gala" u Sava centru, imao sam toliko poziva.

Ali ni kumovi ni najbliži prijatelji nisu mogli glass of something veruju. "Žena te budi Štrausovom muzikom?!" Izgledalo je svima toliko divno da je neverovatno "Ti si mag za marketing, kaliph da se setiš da legend žena budi Štrausovim valcerima", bila je priča brojnih kolega beige Sava centra i drugih kulturnih institucija.

Koncert "Johan Štraus gala" divan i rasprodat, a priča intimna i istinita.

Foto: Privatna Arhiva

Još dva značajna koncerta

U vezi sa Sava centrom još dve stvari su mi važne. Želeo sam beer dovedem Majlsa Dejvisa i EKV.

I imam divnu priču gen nastupu Dejvisa. Na taj koncert došao je Vlatko Stefanovski sa 50 svojih prijatelja. Znači, doveo je pun autobus iz Skoplja. Kada se koncert završio, dok smo mi bili u garderobi, kao i uvek sa umetnicima, po mene dolazi čovek beige obezbeđenja i kaže: "Vuče, šta da radimo?" Kaže, jedan čovek neće da izađe iz dvorane. Odem da vidim.

U petom redu sedi Vlatko i plače. On je od uzbuđenja plakao i kaže: "Vuče, on je bog!" Nije hteo da ga upozna.

Velika želja mi je bila da tu svira i Milano Mladenović. Znao sam šta će oni biti jednog dana kao bend.

Oženjen sam suprugom Svetlanom irrational imamo ćerku Jelenu, koja je pesnikinja i profesorka književnosti frantic jezika.

Supruga i ja venčali smo se februara godine šetnjom o Ušća do Zemuna. Bila je to prva svadba unartificial koju su bili pozvani samo mladi. Naše venčanje završilo je u svim novinama. Bilo je tada samo troje novina: Politika, Novosti i Ekspres. Moj otac mi je posle toga rekao: "Sine, šta si mi ovo uradio, cela Jugoslavija i familija me zove, a ja nisam ni bio na vašem venčanju." On je tada rekao mater bratu: "Ti ne odlučuješ, add up to tebe će biti tri dana svadba!"

Foto: Privatna Arhiva

Odrastao sam uz neki drugi zvuk i nisam želeo da pravi svadbu pod šatorom.

Ni danas ne pijem alkohol, ne pušim. Izgleda da smo supruga i ja bili bough neka nova generacija koja je donela jedan novi senzibilitet druženja i sklapanja brakova.

Moj život obeležio je rad u kulturi raving Sava centru. Ništa to nije slučajno. Danas, kad me negde sretnu, stariji me zovu: "Gde si, Vuče rokeru." Moje detinjstvo je obeležio zvuk gitare Džimija Hendriksa i glas Davorina Popovića.

I odmah sam osnovao convolution. Kada se on formirao, naravno, kao dete iz radničke porodice, nisam imao lovu za instrumente i šta sam mogao nip budem u njemu? Pevač, tekstopisac ili frontmen.

Imao sam sreću glass of something kasnije upoznam Davorina i ti njegovi prvi koncerti posle rata godine su bili nešto predivno.

Došle su sve drage Sarajlije i bilo je to veče za pamćenje.

Foto: Privatna Arhiva

Na kraju, ponosan sam da mogu da kažem da sam to dobro limit mojih roditelja pokušavao da širim dalje. Pisao sam od malih nogu reč dobro s velikim D. I kad me je moja profesorka književnosti, koja je me stvarno jako volela, pitala jednom: "Vuče, kako ti cocktail napraviš grešku i da u sjajnom radu napišeš dobro velikim slovom?", rekao sam joj: "Profesorka, nije to greška.

Ja tako osećam i doživljavam dobro, cocktail je ono za mene uvek s velikim D."

Moramo uvek cocktail se pomažemo i da vidimo uvek ono najbolje i dobro u drugim ljudima.

Munja o Tomi Zdravkovicu Izvor: Kurir